Физичка активност не само да побољшава опште здравље, већ и игра виталну улогу у регулисању нивоа шећера у крви. Када се крећемо, наше мишићне ћелије користе више глукозе за енергију, што доводи до смањења нивоа шећера у крви.
Истраживања показују да чак и умерено вежбање, попут 30-минутне брзе шетње пет пута недељно, може знатно побољшати осетљивост на инсулин. Код особа са инсулинском резистенцијом или предијабетесом, ово је посебно важно јер значи да тело боље користи сопствени инсулин за прераду шећера у крви.
Поред аеробних активности, важне су и вежбе снаге. Јачање мишића повећава количину глукозе коју мишићи могу да складиште и користе. Вежбе са теговима, еластичним тракама или вежбе са сопственом тежином (попут склекова и чучњева) су добар избор.
Физичка активност такође утиче на ментално здравље, смањује стрес и побољшава сан – све факторе који индиректно утичу на контролу шећера. Није потребно тренинг од два сата дневно – конзистентност је кључ. Најбоље резултате дају активности које можемо лако уклопити у свакодневну рутину и које нам пријају.